Izložba originalnih plakata : Filmska komedija

05 jun - časova

CZK

ULAZ SLOBODAN

U okviru obeležavanja jubileja 40 godina Centra za kulturu Lazarevac postavljena je izložba filmskih plakata u donjem holu Centra za kulturu.

 

Mesec jun posvećen je ciklusu-Filmsk komedija

 

Filmska komedija (Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije):

Komedija je filmski žanr čiji je osnovni zadatak da izazove smeh kod publike. Ona se bavi smešnom stranom ljudskih karaktera, osobinama i situacijama, i usmerena je na ismejavanje čovjekovih mana i slabosti, kao i negativnih pojava u društvu i životu. Osnovni elementi filmske komedije su komični karakteri (likovi), komične situacije i komični dijalog. Prožeta je i elementima ironičnog, poetskog, humorističkog, satiričnog, grotesknog, tragikomičnog, crnohumornog itd. Razvila se iz neme burleske u veliki broj podvrsta, preko apsurdne komedije, sentimentalne komedije sa muzikom i plesom, porodične komedije, muzičke komedije, komedije „belih telefona”, ležerne građanske komedije, ljubavne komedije itd. Specifično filmska osećanja smešnog u filmu, savremeni film postiže stvaranjem filmske satire i karakternim glumačkim kreacijama, razvijanjem rediteljskih mizanscensko-montažnih komičnih rešenja, snažnom vizuelnom dinamikom, novom „zvučnom pantomimom” i upotrebom elemenata burleske i slepstika.

Tipovi komedije

Komedije se generalno dijele u dve grupe: komedija led (sa dobro tempiranim gegovima, šalama ili skečevima) i komedija situcije koja se javlja unutar priče. Obe vrste se mogu javljati zajedno i obično se preklapaju. Podvrste se javljaju u sintezi sa drugim žanrovima: mjuzikl komedija, horror komedija i tiler komedija. Komedija je podeljena i u različite podvrste tj. podžanrove: kao što su romantična komedija, krimi, sportska, tinejdžerska, vojna, komedija društvenih klasa itd. Postoji takođe mnogo različitih vrsta, tipova i oblika komedije

Slepstik komedija: Slepstik je komedija improvizacije, nasilja i destrukcije, kombinacija komedije del arte, vodvilja, pantomime i cirkusa. To je najdinamičniji žanr u ranom periodu kinematografije. Prvi film je „Poliveni polivač”(1895), Luja Limjera. Zbog velike popularnosti kod publike, ubrzo su ga razvili čuveni klovnovi nemog filma: Harold Lojd, Čarli Čaplin, Baster Kiton, Feti Arbakl, Mejbel Normand, Stanlio i Olio itd. Karakteristični su filmovi „Taj ludi, ludi svet” (1963),Stenlija Kramera i „Ti veličanstveni ljudi u svojim letećim mašinama” (1965), Kena Anakina. U Jugoslaviji 80-ih godina, slepstik stil glume uspešno neguju Nikola Simić i Milan Gutović u seriji filmova „Tesna koža”.

Skrubol komedija: Vrsta američke filmske komedije koja se razvila 30-ih godina. U njoj su dominirale teme iz bračnih života srednjih i viših slojeva društva. Postupci glavnih likova su bili ekscentrični (uvrnuti), što je stvaralo neočekivane situacije po njih, a dijalog je sadržavao mnoštvo erotskih aluzija i dosetki, u smislu rata polova. Antologijski primeri ovoga žanra su filmovi „Dogodilo se jedne noći” (1934) Frenka Kapre, „Silom dadilja” (1938) Hauvarda Hoksa, ili komedije Prestona Stargesa (“The Great McGinty”, 1940 i “The Miracle of Morgan’s Creek”, 1944.

Romantična komedija: Vrsta filmske komedije koja pored humora sadrži i setnu ili nostalgičnu radnju. U njima se prikazuju likovi koji prolaze kroz razna iskušenja, pri čemu njihova osećanja bivaju ujedno i smešna i tužna. Njihovi postupci su komični, a situacije u kojima se nalaze, izazivaju saosećanje prema njima. Likovi su skloni sanjarenju i sublimiranju svojih ideala. Osnovna ideja romantične komedije je da se dvoje ljudi sretnu i uprkos privlačnosti koja je gledaocima vidljiva, oni ne mogu biti zajedno iz nekih unutrašnjih razloga (ili se jedno drugom ne sviđa ili jedno od njih je zaljubljeno u neku drugu osobu otd.) Ipak na kraju, nakon mnoštva komičnih situacija, jedno od njih shvata da su oni ipak idealan par, što na kraju i postaju. Naravno kraj ne mora uvijek biti ovakav postoje razne varijacije i različiti krajevi.(npr. Venčanje mog najboljeg prijatelja)

Crna komedija: Vrsta filmova koji u mračnim i opasnim stranama života otkrivaju ono što je smešno ili ih, pak, čine smešnim. Sadrže agresivnu ironiju kojom se zlo u čoveku ili društvu podvrgava ruglu. Najčešće su to triler komedije i komedije strave i užasa, puni jezovitih događaja, zločina, smrti, nasilja i pretnji, verskih i rasnih predrasuda, ali i komedije u kojima se prikazuju sumorna i besperspektivna društvena situacija običnog čoveka ili čitave civilizacije, s tim što sve to prerasta u zabavu, iako se pesimistički ton zadržava u njima. To su filmovi u kojima dominira tzv. crni humor. Dakle stvari koje bi u realnom životu bile prihvatane kao ozbiljne(smrt, ubistvo., bolest, silovanje, ludilo, teror, zavisnost o drogama itd.) u ovoj vrsti komedije se tretiraju na komičan i satiričan način. Primjeri ovoga žanra su filmovi „Arsenik i stare čipke” (1942), Frenka Kapre, „Gospodin Verdu” (1947), Čarlija Čaplina i „Nevolje sa Harijem” (1956), Alfreda Hičkoka. Dvije crne komedije koje ulaze u sam vrh su “DR. Strangelove” Stenlija Kjubrika i “M.A.S.H.” Roberta Altmana.

Parodija Vrsta zabavnog, komercijalnog filma koji na komičan i podsmešljiv način oponaša neko drugo, ozbiljno filmsko ili drugo umetničko djelo, obično tako što zadržava oblik i formalne odrednice dela koje parodira, a u njih unosi nov, komičan sadržaj. Cilj parodije je da ismije stil, konvenciju ili motiv ozbiljnog dela. Nikad nije bila važan filmski žanr. Zanimljiv primjer parodije na žanrovske konvencije sreće su u kubanskom filmu "Avanture Huana Kinkina" (1967), Garsije Espinose. Tek početkom 70-ih godina, u SAD su se pojavili novi talenti neobičnog, "iščašenog" humora, Mel Bruks, Džin Vajlder i dr Bruks često parodira poznate američke žanrove: vestern ("Blazing Saddles", 1974), horor ("Young Frankenstein", 1974), hičkokovski triler ("Hignh Anxiety", 1977) ili akcioni film ("Robin Hood: Men in Tights", 1993), ili "Naked gun" (1975), Džeka Smajta i "Ima li pilota u avionu?" ("Airplane", 1980), Džima Abrahamsa, Dejvida Cukera i Džerija Cukera, duhovite parodije na filmove katastrofe itd. Lik Džejmsa Bonda uspešno su parodirali Dejvid Niven, Din Martin, Džejms Kobern i Vudi Alen. Kod nas je parodije s manje uspeha snimao Radivoje-Lola Đukić, na primer, parodija vesterna "Zlatna praćka" (1967)

Komedija situacije:Na televiziji, komedija situacije predstavlja poseban žanr TV serija, vrlo zastupljenih i popularnih na programu mnogih televizija u svetu. Popularni naziv za ovu vrstu komedije je sitkom (engl. sitcom). Najčešće se u njima prati svakodnevni život jedne porodice koja neprestano zapada u smešne situacije, zbog neke nesmotrenosti, netaktičnosti ili dečjih nestašluka. Neke od ovih serija održale su se na američkim televizijskim stanicama nekoliko decenija.

Na filmu se pod ovim pojmom podrazumeva svaka komičnost koja je izazvana situacijom u kojoj se našao lik, a u užem smislu, zaseban žanr u kojem komiku izazivaju situacije kroz koje prolaze likovi, obično kao posledica nekog nesporazuma ili pogrešnog postupka, što ih čini smešnim.

 

 

RADNO VREME BILETARNICE

Radnim danima 09-12 | 18-20h, vikendom sat vremena pre početka programa. Karte se mogu rezervisati na telefon 011/8123-344

OSTALE NAJAVE

OBAVEŠTENJE

ORGANIZATOR PROGRAMA ZADRŽAVA PRAVA NA IZMENE

40 GODINA CENTRA ZA KULTURU LAZAREVAC