60 godina "Ateljea 212"
Prevod: Milica Mihajlović
Reditelj: LjILjANA TODOROVIĆ
Scenograf: Magdalena Vlajić
Kostimograf: Snežana Pešić Rajić
Dramaturg: Ivana Dimić
Izbor muzike: Ljiljana Todorović
Lektor: Dr Ljiljana Mrkić Popović
Asistent režije: Danka Sekulović
Autor videa: Ognjen Glavonić
Organizator: Nevena Vučković
IGRAJU:
Vajolet Veston: DARA DžOKIĆ
Barbara Fordam: ANITA MANČIĆ
Bil Fordam: BRANIMIR BRSTINA
Džin Fordam: JELENA PETROVIĆ
Ajvi Veston: JELENA ĐOKIĆ
Karen Veston: MILICA MIHAJLOVIĆ
Meti Fej Ejken: BRANKA ŠELIĆ
Čarli Ejken: MLADEN ANDREJEVIĆ
Mali Čarls Ejken: DEJAN DEDIĆ
Džona Monevata: ISIDORA MINIĆ
Stiv Hajdebreht: GORDAN KIČIĆ
Šerif Dion Gilbo: NENAD ĆIRIĆ
Tri sestre Veston, Barbara, Karen i Ajvi, vraćaju se kući da bi podržale i pomogle majci Vajolet u teškim trenucima. Situacija će se promeniti s lošeg na gore kad se ispostavi da se njihov otac udavio. Šira porodica dolazi na sahranu, ali vrućina u vazduhu i visoka temperatura (42 stepena!) dodatno će se zapaliti iznošenjem tajni i laži na videlo ispod krova porodične kuće. “Meni ništa ne promiče. Sve ja vidim!”, vikne Vajolet u jednom trenutku. “Vrelo ništavilo“ izgara u klaustrofobičnoj Vajoletinoj kući, gde se trajno naselila “duhovna potištenost“, onako kao što se u svaku poru gnjilog porodičnog stabla Vestonovih zavukla trulež. Likovi s “tragičnim izrazima lica“ mogu pobeći iz te kuće, ali ne i od sebe samih.