KRUŠEVAC GETO „TAŠTA NE PRAŠTA"

O predstavi:

Sredovečni bračni par Slobadan i Snežana se nakon neplaćenih rata za kredit nalaze u neizvesnoj finansijskoj situaciji. Kako se približava dan kada će izvršitelji pokucati na vrata njihovog malog stana, tako se povećava netrpeljivost i tenzija u odnosima. Nakon svakodnevne prepirke na temu „ko je glavni krivac za novonastalu situaciju”, Sneža odlazi do banke kako bi izmolila eventualni produžetak roka za plaćanje kredita. Zaboravila je da je pozvala njenu majku Živkicu na ručak istog dana, i pri odlasku u banku,  govori Slobodanu da ugosti Živkicu i da joj pravi društvo dok se ova ne vrati. Slobina tašta Živkica dolazi sa nekom polu-tajnom. Naime, ona saopštava Slobi da je došao trenutak kada će ih napustiti i otići na neko bolje mesto. Takodje moli Slobu da tu vest nekako blago i spontano saopšti Sneži da se ne bi potresla. Nakon toga, odlazi svojim putem. Sneža se vraća a Živkice nema. Slobodan je ukapirao da ju je snašla neka bolest i da će se brzo preseliti na onaj svet. Zapravo, prava istina je da Živkica ne umire ,nego odlazi sa svojim novim partnerom u RibarskuBanju. Bane, Živkičin novi „dečko” je propali kockar i nagovara Živku da proda njenu kuću od 200 kvadrata kako bi za taj novac kupili neki manji stan u Banji i živeli u njemu.

Sloba i Sneža sve vreme misle da je Živka nogom u grobu. Nakon što se Sneža pomirila sa tom „istinom”, shvata da njena smrt njima ide na ruku , jer će ta njena kuća od 200 kvadrata rešiti sve njihove finansijske stambene probleme. Tu je i Snežina sestra Mirjana koju Sneža vrbuje da se odrekne pola kuće u njihovu korist, posto je Mirjana vec situirana, i udata za “biznismena”.  Tašta ostaje bez kuce ,bez stana u Banji i bez Baneta koji naprasno umre ostavivši Sneži sve kockarske dugove. Živka dolazi na kraju kod Slobe i Sneže. Saznaje da su je živu sahranili. Ona nema gde- mora kod njih. Slobi odobravaju kredit. Saterani u ćošak, moraju da je prime na godinu dana.

Ova komedija zavere nam otkriva najdublje ljudske slabosti u oskudnim životnim momentima. Opsednuti materijalnim „bogatsvima”,zaboravljaju osnovne ljudske osobine, rodbinu, prijatelje… Na kraju priče , ništa od planiranog se nije desilo. Često kreiramo sutrašnji dan zanemarivajući sadašnjost. Tašta je u ovoj priči, ona koja mrsi planove i konce.