Pozorišna predstava „Dok nas smrt ne razdvoji”, tekst Mira Furlan, režija Miki Manojlović, Radionica integracije
Igraju: Anita Mančić, Jasna Duričić, Miki Manojlović,
Jovana Gavrilović, Bora Đorđević i Dušan Pavlović
Scenografija: Darko Nedeljkovic
Kostimografkinja: Jelisaveta Tatić
Jezik i scenski govor: Bogdan Diklic
Producent: Vladimir Dekić
Dizajn zvuka: Zoran Jerković
Majstor svetla: Svetislav Ćalić
U predstavi se koristi pesma „Osmjeh“. Autor, Drago Mlinarec, kome se zahvaljujemo na svemu što nam je dao i obogatio naše živote.
„Dok nas smrt ne razdvoji” Mire Furlan je istinito ispletena porodična drama koja se dešava sedamdesetih godina u jednom zagrebačkom stanu, između četiri lika. Osovinu radnje grade dve bolesne žene, Ljubić i njena ćerka Blanka, prikovane za krevet i bez mogućnosti da vide jedna drugu. U događaje su uključeni i Blankin prečesto odsutni suprug Martin, kao i njihova ćerka Mina, a ta glavna porodična nit drame aktivira teme suočavanja sa bolešću i propadanjem tela, krivice i preljube, paljenja nade kroz sećanja. Ova porodično-lična pitanja prepliću se sa društveno-političkom materijom – Furlanova otvara i teme tragičnih posledica naših istorijskih zabluda, političke isključivosti i zaslepljujuće moći ideologija. Ukratko, „Dok nas smrt ne razdvoji” je snažna drama suočavanja sa mnoštvom pocepanih iluzija, komad o neminovnosti prihvatanja teskoba življenja, sa punom svešću o bezgraničnosti patnji koje život ume da servira.