Pozorišna predstava "Moja žena se zove Zlatko"

Režija: Saša Pantić / Muzika: Ninoslav Ademović / Koreografija: Nebojša Stanković / Kostimograf: Maja Stanković. 

U predstavi igraju: Saša Pantić, Đorđe Jovičić, Jelena Krkić, Andrija Kovač, Nikola Petrović, Đurđe Pavlović.

Reč je o komediji koju je Saša Pantić uradio po motivima dela Rafi Šarta „Moja žena se zove Mauris”. Pantić je i režirao ovaj vodvilj koji je od 1997. godine, kada je prvi put izveden, odigran u 40 zemalja. Radnja predstave „Moja žena se zove Zlatko“, ispričana je nizom komičnih situacija iz bračnog života. Igra se bazira na brzim promenama situacija tako da glumci naprosto utrčavaju i istrčavaju sa scene ili je prekidaju plesnim koreografijama koreografa Stanković Nebojše - Trše, prvaka baleta Narodnog pozorišta. Muziku je odabrao Ninoslav Ademović a kostime Maja Stanković.

Radnja predstave: Šta će biti posledica toga što Stanislav Hadži Bulić vara svoju staloženu i malo hladnokrvnu ženu Mariju sa mladom i strastvenom Đurđinom? Povrh svega, Đurđina odluči da joj je dosta svega i da će sve reći Stanislavovoj ženi Mariji, ali zaplet počinje kada on uspe da nagovori Zlatka Zečevića, volontera iz „Pomozi prijatelju“, da mu glumi ženu. Ali Đurđina poziva svoga muža Nedeljka, koji preti da će da ubije Stanislava, ali Stanislav nije više Stanislav, već Staša, sestra svoje žene Zlatka koji mu u stvari uopšte nije žena jer mu je žena Marija, a Zlatko je volonter u Pomozi prijatelju koji obožava Radoša Bajića, i koji je oduvek želeo biti glumac.