ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
"Приче из старе шкриње", Алекс Сашкe
Среда, 3. август у 17.30 часова
Модерна галерија Центра за културу Лазаревац
О књизи говоре:
Бранко Станковић, књижевник
и
ауторка
Одломке из књиге читају:
Анастасија Пиштињат и Ана Живановић
Програм уређује и води: Душица Живановић
Књига „Приче из старе шкриње“ проглашена је најбољом од педесет необјављених збирки приповедака доспелих на књижевни конкурс "Дрински сусрети 2021". То је само по себи извесна препорука за ово дело.
Али, поменута награда није, и не треба да буде, једини разлог за читање ове збирке. „Приче из старе шкриње“ пружиће читаоцу низ лепо испричаних и обликованих наратива. У њима је много топлине, људскости, љубави, али и људске патње, страдања и праштања.
Аутор збирке име одлично око посматрача и срце препуно емпатије и кроз ту призму посматра људе и свет око себе. Највећи број прича из ове књиге укорењене су у животу и настале су на основу истинитих ликова и догађаја, што се снажно осећа током читања. За неке приче ауторка експлицитно каже шта јој је послужило као полазиште приповедања (нпр. прича Бијела дугмад), али чак тамо где не наводи да је прича заснована на истини, читалац то и сам осети.
Живописни приповедачки дар списатељице, међутим, учиниће да и неке измаштане приче (Сивац), делују као сећање на ликове из детињства.
Највећа снага ових приповести, ипак, лежи у огромној љубави према природи и људима. Из сваког реда осећа се нежна и осећајна душа ауторке. Она дубоко проживљава људску патњу и тражи утеху и за своје јунаке, али и за све нас „једнаке пред општом неизбежном бедом“ ( Долап, Милан Ракић).
У књизи се преплићу различити мотиви: усамљености, издаје, љубави, трпљења насиља, правог и привидног пријатељства, односа човека и животиње, сиромаштва, жеље за потомством, страдања, наде… Из те различитости и израста богатство ове књиге и чини је занимљивим штивом.
Дело се чита у једном даху. Неке приче ће озбиљно потрести читаоце својом изузетном уметничком снагом, али и трагичношћу догађаја које описују (Бијела дугмад), неке их навести да застану и размисле о себи и сопственом животу (Срна и вук) или да примете људе око себе и људскошћу обрадују друго људско биће (Живот у подземном пролазу; Енциклопедија).
Иако већина прича носи у себи трагику људског живота, има и приповедака које дају светлију визију (Бирам живот; Жеља надмудри мајку природу). Ауторка је чврсто уверена, а увериће и читаоце, да никада није касно да донесемо праву одлуку и храбро загрлимо живот у коме ћемо бити истински срећни, богати духом иако сиромашни оним материјалним. Исто тако, истиче значај жеље, која ће премостити и неке, наизглед, непремостиве препреке.
Читаоци ће наћи слике оних романтичних љубави које трају деценијама, а којих је данас, нажалост, све мање и мање (Гугутка; Прољеће на прозору). Љубав ће, међутим, показати и нека друга своја лица (Пустињска ружа; Пут љубави), чак и своју насилну страну (Последњи круг; Море), чиме се само продубљује значај и квалитет ове збирке.
Човекољубље Алекс Сашке, које избија са сваке странице ове књиге, учиниће да и неки патетични делови (Сломљена крила), помало романтично-бајковити срећни обрти (Најважнији испит) или мало наглашеније поуке (Жеља надмудри мајку природу; Срна и вук) не умањују вредност њеног дела. Њена дубока повређеност светом у коме мајке свирепо убијају сопствено деце изнедриће причу Сломљена крила, а жеља да истакне колико је важно да волимо и поштујемо чланове сопствене породице резултираће нереално срећним крајем у приповеци Најважнији испит.
Алекс Сашка је ауторски зрео приповедач, лепог стила, с добрим избором тема и мотива, али и особа препуна љубави према свету око себе, љубави коју несебично даје својим причама.
Због те топлине и љубави треба читати „Приче из старе шкриње“.